Yoganandin život

PHILIP GOLDBERG

YOGANANDIN ŽIVOT

PRIČA O YOGIJU KOJI JE POSTAO PRVI MODERAN GURU

UVOD

Dok sam radio na ovoj knjizi, često su mi postavljali pitanje „Zašto nam treba Yoganadina biografija, kada imamo Autobiografiju jednog jogija* (Autobiografy of a Yogi/?“ Ovo je jasan odgovor: U životu svake važne istorijske figure, postoji prostor za mnoge knjige. Konkretan odgovor je sledeći: 1) Yoganandina ikonska autobiografija je podjednako o drugim ljudima, kao i o njemu samom, 2) Tamo postoje znatne praznine u njegovom pripovedanju, uključujući raspone od nekoliko godina, koje su sumirane u jednoj ili dve rečenice, i 3) Bez obzira što je Yogananda proveo gotovo sve svoje godine punoletnog života u Americi, manje od 10% autobiografije je o tom, neizmerno produktivnom i istorijski značajnom periodu. Otuda očekivanje /prospect/ da se  popune ove praznine izgleda sasvim primamljivo i veoma važno.

* Vidi knjigu „Autobiografija jednog jogija“ u izdanju www.knjizaratrikona.com /prim.prev./

Nekoliko knjiga o Yoganandi su napisali njegovi neposredni učenici. One su vredni prikazi iz prve ruke, koje on bio i kakav je bio. One su međitim, više kao izrazi počasti i pohvale, nego što su biografije. Moj cilj je bio da oslikam potpuniji portret Yoganande, kao ljudskog bića – da to sigurno bude, jedno izuzetno ljudsko biće, sa svim složenostima koje taj izraz obuhvata. Središnje pripovedanje knjige je saga o dubokom spiritualnom biću, koje upravlja materijalnim područjem, nastojeći da se potpuno ujedini sa Božanskim, dok vešto igra svoju ulogu u ljudskog drami – baš kao što su mnogi, mislili da to i sâmi urade. Nijedna knjiga ne može da obuhvati  pravu suštinu duše čoveka, kao što je bio Yoganada, ali može da opiše tragove stopala koje je ostavio na pesku vremena i prostora.

Moj cilj je bio da dam tačan, na činjenicama zasnovan opis izuzetnih tragova ovih stopala.

Za mnoge je Yogananda bio svetac. Za neke je bio avatar, inkarnacija Boga. Ja nisam kvalifikovan da načinim takva vrednovanja. Za mene je bio dovoljan njegov besprimeran doprinos spiritualnoj istoriji Istoka i Zapada, i što se njegov život otvorio i otkrio u jenom uverljivom opisu, koji obuhvata dve hemisfere, dve vrlo različite kulture, dva svetska rata, teške ekonomske prevrate i besprimerne društvene promene. Nameravam ispričati značajnu priču, što vernije i pažljivije mogu, znajući sasvim dobro da se to ne može obuhvatiti ni na 3000 stranica, a kamoli na ovih 300.

U izboru da istaknem Joganandu kao čoveka, našao sam potvrdu u rečima jedne od njegovih najvažnijih učenica. Mrinalini Mata mu je bila bliska, tokom poslednjih sedam godina njegovog života, i služila je kao predsednica Bratstva za samo-ostvarenje (organizacije koje je on osnovao) od 2011., pa do svoje smrti 2017. „Neki, koji su dospeli na stazu, po svoj prilici, izgleda da su želeli 'dehumanizovati' majstora, misleći o njemu samo u terminima božje inkarnacije,“ jednom je ona rekla, dodajući: „Previše često, postoji tendencija, da se oduzme od Gurudeva [Yogananda], tako lepa ljudska ličnost, koja je upravo jedan jedinstven sastavni deo njegove spiritualne prirode.“¹ Upravo tako.

Kada je upitan, ako bi morao da se divi i obožava ljude, o kojima je pisao, David McCullough, proslavljeni biograf Harry S. Truman-a, John Adams-a, i drugih, rekao je da mora visoko ceniti ono što su uradili, ali ne očekuje od njih da budu savršeni. Zapravo, dodao je on: „Savršenstvo je dosadno.“ Nemam zamisao kako bi se izraz 'savršenstvo' mogao primeniti kod bilo kog ljudskog bića. Samo znam da je Yogananda imao fascinantnu ličnost, sa dosetkama, pošalicama, načinima ponašanja i osobenostima, koje su bile oblikovane misterijama karme i posebnim vaspitanjem u jednoj specifičnoj kulturi i posebnom vremenu. On je donosio odluke, izražavao je osećanja, učio je i rastao, iskusio uspone i padove, pobede i poraze, zadovoljstva i jade. To može da se pridoda savršenstvu u očima nekih njegovih učenika, ali ovom piscu je dovoljno da sve to oblikuje jednu vrstu izvanredno uglednog života.

Da budem jasan, ja nisam Yoganandin učenik, nikada nisam formalno bio njegov učenik. Nikada nisam pristupao tečajevima, koje je on koncipirao ili koje je držala neka organizacija, što podučava u njegovo ime. Ja sam, da tako kažem, jedan veliki ljubitelj ili obožavaoc. Visoko sam ga cenio od 1970. kada sam pročitao Autobiografiju jednog jogija. Ta knjiga koja je pobudila stotine hiljada spiritualnih staza, takođe je proširila i ubrzala moju. Tada sam meditirao svaki dan; već sam uranjao u Upanishade i Bhagavad Geetu, kao i druge važne tekstove; a i spremao se za pohađanje tečaja za učitelja meditacije kod Maharishi Mahesh Yogija. Yoganandin jedinstveni, intimni portret dobronamernog /bona fide/ yogina, njegovi opisi Indije, i njegovi snimci trenutnog stanja svetaca, mudraca i čudesnih delatnika – bili su privlačni, prosvetljujući i inspirišući. Još uvek imam primerak s tvrdim povezom, koji sam više puta ponovo čitao, na kome je naznačena cena od $5. Malo je verovatno, da sam tada imao pet dolara u rezervi, pa sam ih verovatno pozajmio, a nikada ih nisam vratio. Zahvalan sam, ko god da mi ih je pozajmio. Otplaćujem taj karmički dug s ovom knjigom.

Tokom stotina razgovora, u periodu od nekoliko decenija, shvatio, sam na koliko je mnogo života Yogananda uticao. Dok sam vršio istraživanja za svoju knjigu American Veda, došao sam do uvida, da je on učitelj za mnoga stoleća, čiji je doprinos u prenošenju indijske drevne mudrosti Zapadu, bio jedinstven. Takođe sam uvideo, koliko je bila dirljiva i uverljiva njegova životna priča, kao i da je poražavajuće njeno sumiranje u jednom poglavlju, postalo seme za ovu biografiju. Moja očaranost se samo uvećava sa svakom knjigom, dokumentom, člankom i E-mailom, koje pročitam; sa svakim intervjuom, koji sprovedem, kao i sa svakim relevantnim sajtom, koji posetim u U.S. i Indiji.

Pisci su morali izvršiti izvesne izbore. Jedan od mojih izbora, bio je da posvetim manje mesta onome šta je Yogananda podučavao, a više onom šta je radio – manje njegovim idejama, a više događajima iz njegovog života i odlukama koje je donosio. Kao spiritualni učitelj najvišeg reda, on je najbolji izvor svojih vlastitih učenja. Dostupne su svima, hiljade stranica njegovih spisa. Pa nisam video nikakav razlog, da objašnjavam njegova dela, izvan onoga što je nužno, da se shvati njihova suština i prati napredovanje njegove priče.

Izabrao sam takođe da prvo istaknem sve ono što nije obuhvaćeno u Autobiografiji jednog jogija, pod pretpostavkom da su mnogi čitaoci već čitali Yoganandine memoare, a oni koji to nisu, trebali bi. Dakle, skoro dve trećine knjige, posvećeno je drugoj polovini njegovog života, većinom provedenog u Americi. Njegove prethodne / formative/ godine u Indiji su sasvim obuhvaćene, međutim ipak, opisi sadrže detalje, koji se ne nalaze u prethodnim prikazima i izveštajima (pa se čitaocima savetuje, da ne propuste nepoznata i neobična indijska imena, kao i mesta, koja su im dole prikazana). Bio bih zadovoljan, ako bi, pročitavši ovu knjigu, ljudi odmah kupili autobiografiju.

Drugo što sam izabrao, bilo je da se bavim kontraverznim, odnosno polemičnim i osporavanim epizodama iz Yoganandinog života. Jako sam razmišljao o tome; šta da uključim a šta da ne uključim. Moj prvenstveni cilj je bio da budem nepristrasan i objektivan, da ne ulepšavam /premazujem šećerom = sugarcoating/, niti da senzacionalizujem poznate činjenice. Neki učenici će reći, da uopšte i nisam trebao ulaziti u ova mesta, jer i samo spominjanje, onoga što oni smatraju glasinama, ponižava Yoganandu. Drugi ljudi će reći da nisam bio dovoljno grub /tough enough/. Očekujem E-mail-ove sa svih strana, da mi kažu, kako nisam izostavio bitne informacije. Na kraju, izabrao sam sažetost, jer ne bi ni bilo moguće svakoj tački gledišta učiniti pravdu, ili opisati svaki pojavljeni dokument i hipotezu, bez utroška velikog broja strana. A to bi zaklonilo daleko važnije aspekte veoma značajnog života. Stoga sam sve to radio sažeto i držao se dokaza.

U tom istom pravcu, sasvim sam svestan i očekujem od nekih poklonika da kažu, kako nisam dovoljno ispunjen poštovanjem, u svom tretmanu svetog života; dok će me skeptici optužiti da sam Yoganandin branilac i preveliki obožavaoc. Dok sam vršio istraživanja za ovu knjigu, razgovarao sam sa više desetina /dozens/ ljudi s jakim, ali različitim gledištima o Yoganandi; od vatrenih sledbenika do površnih i nehajnih studenata, od cinika do potpunih protivnika. Sve sam ih slušao, govorili su: On je bio savršen; on je imao velike nedostatke i pravio je omaške. Vršio je volju Boga i nisu ga doticali plodovi njegovih delovanja; bio je ambiciozan, egoističan, i opsednut novcem. Bio je čovek drevne celovitosti i moralne ispravnosti; bio je etički i moralno kompromitovan. Bio je istinski asketa /renunciate/, iznad zemaljskih želja; vodio je harem i imao decu. Verno je predstavljao svoju tradiciju; prodao se hrišćanskom Zapadu. I tako dalje. Započeo sam ovaj projekat bez ikakvih unapred stvorenih mišljenja i nisam isključivao nijednu od oprečnih tvrdnji, koje sam susretao tokom svog istraživanja. Pažljivo su razmatrani svi razumni izvori. One koji osećaju da sam izostavio, ili pogrešno protumačio /misconstrued/ važne informacije, ohrabrujem ih da napišu svoju vlastitu knjigu. Yogananda zaslužuje mnogostruke biografije.  

Elementi izuzetnih života su, po definiciji, izvan iskustva običnog čoveka, uključujući i biografa. To je ono što ih čini ubedljivim. Čitamo o kreativnim genijima i svetskim liderima, jer ih je malo dragocenih, što se razlikuju se od nas ostalih. Želimo da učestvujemo u njihovoj jedinstvenosti, a takođe i u njihovoj ljudskosti. Posao biografa, kako to ja vidim, jeste da pokušaju uhvatiti ono što je izuzetno o njihovim subjektima, a takođe da opišu i njihove ljudske borbe i nedoslednosti, tako da se čitaoci mogu, u izvesnom stepenu dovesti u vezu s njima.

U slučaju Yoganande, dodatni izazov se postavlja za oboje, kako pisca tako i čitaoca. Kao monah, jedan indijski imigrant ranih dvadesetih godina ovog veka u Americi, yogin svetske klase i spiritualni učitelj s globalnim dometom, njegov život je na mnogo načina bio udaljeniji od iskustva prosečne osobe, nego što je život genija ili šefa države. Ne samo da su se njegove životne okolnosti veoma razlikovale od većine; imao je izazove i odgovornosti, koje je mali broj pojedinaca imao, čak i drugi gurui.  Takođe je imao nešto dublje, suptilnije; kvalitativno drugačije stanje svesti. Samoostvareni yoginski majstori (nema sumnje da je on bio jedan od njih) deluju iz različite svesti, sa različitim modusima percepcije, usklađenosti, intuicije i povezanosti sa nevidljim dimenzijama postojanja. Sve je to predstavljalo svakodnevne izazove u istraživanju i pisanju ove knjige. Dao sam sve od sebe da ostanem objektivan, pošten i pronicljiv, bez prikrivanja poštovanja prema predmetu svog pisanja. Iskreno se nadam da će svaki čitalac pronaći nešto vredno u knjizi, čak će i najozbiljniji Yoganandini učenici naučiti nešto što ranije nisu znali. Još važnije, verujem da bi Yogananda želeo bilo koju knjigu o sebi, koja ne samo da obaveštava nego i preobražava. Nadam se da će čitaoci biti obogaćeni, prošireni i produbljeni ovim skromnim prikazom njegovog života.